Чудни породични нагони

Неки (или боље да кажем: већина, готово сви) у мојој породици имају чудне нагоне, који се, изгледа, наслеђују из генерације у генерацију.

Мој отац, моја сестра, па сад и Миа уживају да стискају нечије уво или, у недостатку добровољних "давалаца" (увета), мазе сопствене уши. Алекса, мој сестрић, као мали, волео је да се лицем приљуби уз наше голе листове (завуче образе између њих, и кези се блажено). Ниси могао чарапе да промениш, пред њим да се обучеш, а да се он не затрчи међу ноге (и онда их држи уз образ, сав озарен). Једном тако лежимо нас двоје и гледамо Сандокана. Протрчаше (изгледа одвише брзо) силне ноге по пустињском песку, а Алекса ми се снуждено пожали: а ја нисам ни видеоо!

Један од чудака са овог породичног стабла (ма не да је чудак, негооо... изгубљен случај, искрено да вам кажем) воли да пљеска децу по образима и по голим бутиницама, а и по... (не смем да вам кажем; неко би ту информацију могао погрешно протумачити и злоупотребити). Каква је то сила, ко ће знати, тек рука сама крене (чим се нађе иза каквог облог и једрог...). Још није утврђено у чему је ужитак: у звуку и специфичном ритму пљескања, у неком осећају заобљености и испуњености шаке, у свему скупа...? И деца, навикнута одмалена на специфичан вид нежности, уопште не реагују на то, сем што понекад почну сами да се пљескају по буцкастим ножицама, тражећи још (а кад мало поодрасту, знају и да узврате ударац... из све снаге, баш како ја умем да звекнем сестре кад се нађем иза њих), а ако се ко други усуди да их пљесне по образима, одмах се дају у дреку (јер то доживљавају као агресију и понижење). Недавно смо приметили да се појавио и наследник: Маша (која је од Мие две године млађа) удара Миу по гузи и прати то вербално (као  да користи показну методу): д.п., д.п.! 

Моје сестре вазда гунђају како их то пљескање сестрића нервира (уши им нису нарочито толерантне) и како је прејако (тобоже, ноге им се црвене), а ја се браним: шта вама смета, кад се они не буне (и све се цере од ува до ува, сем кад су зле воље - онда им ни иначе не треба прилазити).

Као што рекох, неки у мојој породици имају чудне нагоне, који су, изгледа, генетски програмирани, тј. преносе се с колена на колено... или на лист... или на бут... можда на уво... или на д.пе.