U mnogim oblastima postoje ključni ljudi, a u životu svakog od nas - ključne životinje: koze! Čovek može da nema pameti, vremena, da ostane bez para, ideja, snage... al' koza ne sme da fali!
Koze su u nekom magičnom odnosu sa ljudima, bez njih ništa ne funkcioniše, sem kada su sve na okupu. Dok brste lišće i mekeću nam na uvce, sve je taman kako treba, možemo mirno da spavamo. Zafali li tek jedna, čovek se oneraspoloži i unervozi (razumljivo: kilo koze, verujem, vredi bar sto pedeset dinara, pa sad vi vidite), batali svaki posao i zabavu. Nije ni za šta, ni za kakvu aktivnost. Obesi usne nadole i ćuti ko zaliven. Što ne jedeš tu tortu? Ne mogu, nisu mi sve koze na broju! Hajde da igramo žmurke! Joj, mani me, nisu mi sve koze na broju! Što te nema na Fejsbuku? Ma pusti me, nisu mi sve koze na broju (a i ta što je odbegla ponela tastaturu sa sobom; inače bih je, priznajem, najpre tamo tražila -- tamo sam im i izgradila tor). Ja, iz predostrožnosti, svako veče postrojim i prebrojim svoje koze: jedna, dve, tri, četiri, pet... šesnaest, sedamnaest... ima ih vala ko kusih pasa, pa de ih sad drži na okupu!
(Dok ja sad kucam po tastaturi, one mi se, sve do jedne, oslonile prednjim nogama o leđa i vire mi preko ramena šta pišem, pa mekeću od smeha.) E, e, e, kud si ti pošla, kozo jedna, vraćaj se! (Malo-malo, a neka preskoči u komšijinu baštu ili preko ograde pa luta šumom ko gluva kučka i gricka lišće... te od lipe, te od hrasta...)
(Dok ja sad kucam po tastaturi, one mi se, sve do jedne, oslonile prednjim nogama o leđa i vire mi preko ramena šta pišem, pa mekeću od smeha.) E, e, e, kud si ti pošla, kozo jedna, vraćaj se! (Malo-malo, a neka preskoči u komšijinu baštu ili preko ograde pa luta šumom ko gluva kučka i gricka lišće... te od lipe, te od hrasta...)
Jaoo, ne zagovarajte me; gde su mi se dele koze, poješću se od silne nervoze?!
Нема коментара:
Постави коментар