Како стигосмо кући, њих двојица (по обичају) залегоше на угаоној гарнитури (ко она два јарца кад се сретну на брвну: један с једне стране, други с друге стране). Опружише се један уз другог, само што се не погрлише (каква је то приврженост -- не можете замислити) и пустише филм (а онда могу секире да падају: они ће се извијати лево и десно, да сачувају живу главу, али поглед не скидају са екрана). Пошто се ми, отварајући Миине рођенданске поклоне, бејасмо распричале, један од њих тек замоли домаћицу да спусти глас само за један тон.
Не познајем, рекох, два пашенога да се воле више од њих двојице. Шта ће, рече моја сестра, кад немају другог (мисли трећег) пашу. /Их, како ме то гану: сузе ми навреше на очи и погнух се под теретом кривице./ Па где би се он, мученик (ма како витак), углавио међу њих (нема бува где да се провуче)? Свако тражи место под сунцем, а паша мора да има своје место и на угаоној. Кад угаона буде већа, наћи ће "пашу" сестра трећа. (Ма какви, нема од тог ништа, ал' не могу тако окрутно да им разбијем илузије. Надам се само да неће похрлити у продавницу намештаја и залуд се изложити трошку./
Не познајем, рекох, два пашенога да се воле више од њих двојице. Шта ће, рече моја сестра, кад немају другог (мисли трећег) пашу. /Их, како ме то гану: сузе ми навреше на очи и погнух се под теретом кривице./ Па где би се он, мученик (ма како витак), углавио међу њих (нема бува где да се провуче)? Свако тражи место под сунцем, а паша мора да има своје место и на угаоној. Кад угаона буде већа, наћи ће "пашу" сестра трећа. (Ма какви, нема од тог ништа, ал' не могу тако окрутно да им разбијем илузије. Надам се само да неће похрлити у продавницу намештаја и залуд се изложити трошку./
Нема коментара:
Постави коментар