Кад смо једне године путовали на море, пред црногорском границом сестра и ја покушавамо да се присетимо колико је јаја дозвољено пренети преко границе. Ја кажем (читала сам у новинама): тридесет (толико и стаје у картон, који смо имали у гепеку). А ми имамо тридесет два, преслишава се наглас она. Ма ништа, даћу им два, из картона... ма не (предомисли се, ко да отвара гепек), из панталона, па ћу да надоместим. Нас две потом смо сатима умирале од смеха. Зету, који је био за воланом (и у чије би панталоне цариник завукао руку) то и није било смешно.