Сваки дечији труд мора се адекватно наградити или бар похвалити. Кад је Маша једне вечери какила (у ношу), сви смо јој дуго аплаудирали и скандирали: браавоо, Машо, браавоо! А Маша се поносно смешкала, гледајући нетремице своје "дело" (које је измамило тако бурне реакције укућана). Неки људи током целог живота (остају једнако креативни), из истог разлога, заслужују непрестани громогласни аплауз. И једнако се поносно смешкају над својом "вредном" творевином.